Akt o proceni rizika zakonska obaveza svakog poslodavca

Akt o proceni rizika je dokument u pisanoj formi kojim poslodavac za svako radno mesto utvrđuje koje opasnosti i štetnosti postoje, koliki je rizik od povrede i oštećenja zdravlja, i kojim merama se taj rizik uklanja ili smanjuje. Mora da ga ima svaki poslodavac u Srbiji — bez obzira na delatnost i broj zaposlenih. Obaveza je propisana članom 16. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“ br. 35/2023).

Ko mora da ima akt o proceni rizika

Svi. Zakon ne poznaje izuzetak po veličini firme ni po delatnosti: obaveza se odnosi na sva radna mesta u radnoj sredini. Firma sa dva zaposlena u kancelariji ima istu obavezu kao pogon sa dve stotine ljudi — razlikuje se obim posla, ne postojanje obaveze.

Akt je potreban i tamo gde se to najčešće previdi:

  • za radna mesta na kojima učenici obavljaju profesionalnu praksu, praktičnu nastavu ili učenje kroz rad u dualnom obrazovanju
  • za rad od kuće i rad na daljinu — tu se akt donosi uz učešće zaposlenog, koji je dužan da javi da li su uslovi za bezbedan rad ispunjeni i da prijavi svaku kasniju promenu
  • za radna mesta ljudi koji rade na terenu — put i tuđi objekat su i dalje radna sredina

Ko sme da izradi akt o proceni rizika

Ne bilo ko. Poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja samo lice koje ima položen stručni ispit i licencu — savetnik odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu, u zavisnosti od delatnosti. Poslodavac je dužan da takvo lice imenuje aktom u pisanoj formi.

Zakon predviđa tri načina da se ta obaveza ispuni:

  • Zaposleni sa licencom. Poslodavac zapošljava savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu. U delatnostima sa povećanim rizikom firma sa 251–500 zaposlenih mora imati najmanje dva savetnika sa punim radnim vremenom, a preko 500 zaposlenih najmanje tri.
  • Angažovanje pravnog lica ili preduzetnika sa licencom. Ako poslodavac nema svog zaposlenog koji ispunjava uslove, može — kao izuzetak predviđen zakonom — da angažuje spoljnu firmu sa licencom. Tako se ovaj posao radi u najvećem broju slučajeva.
  • Poslodavac lično. Moguće je samo u tačno nabrojanim delatnostima — trgovina na malo, smeštaj i ishrana, informisanje i komunikacije, finansije i osiguranje, poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, obavezno socijalno osiguranje, obrazovanje, umetnost, zabava i rekreacija, ostale uslužne delatnosti — i to samo do 20 zaposlenih. I tada poslodavac mora da položi stručni ispit, mada licenca nije potrebna.

Odatle i najčešća greška: preuzet obrazac sa interneta, popunjen imenima radnih mesta, potpisan i stavljen u fasciklu. Takav dokument nije akt o proceni rizika — nije ga izradilo ovlašćeno lice, ne oslanja se na stvarni snimak radnih mesta, i pri prvoj kontroli se to vidi odmah.

Kako izgleda postupak

Način i postupak propisani su posebnim pravilnikom, pa akt nije slobodna forma. U praksi ide ovako:

  1. Snimak radnih mesta. Obilazak lokacija, popis radnih mesta, opreme za rad, hemijskih materija i stvarnih poslova koje ljudi obavljaju — ne onih iz sistematizacije.
  2. Utvrđivanje opasnosti i štetnosti. Po radnom mestu: mehaničke opasnosti, rad na visini, električna struja, buka, hemijske i biološke štetnosti, fizički napor i položaj tela, psihosocijalno opterećenje.
  3. Procena rizika. Za svaku utvrđenu opasnost procenjuje se rizik od nastanka povrede i oštećenja zdravlja zaposlenog.
  4. Mere, način i rokovi. Zakon traži sve troje — nije dovoljno napisati šta treba uraditi, nego i kako i do kada.
  5. Radna mesta sa povećanim rizikom. Ako ih ima, u aktu se utvrđuju posebni zdravstveni uslovi koje zaposleni na njima moraju ispunjavati, na osnovu nepristrasne ocene zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost medicine rada.
  6. Donošenje akta i primena. Akt se donosi u pisanoj formi. Zakon izričito traži i da mere iz akta budu ugrađene u sve aktivnosti poslodavca i na svim nivoima — akt koji stoji u ormanu je prekršaj isto kao akt koji ne postoji.

Kada se akt o proceni rizika mora izmeniti

Akt nije jednokratan posao. Zakon nabraja slučajeve u kojima poslodavac mora da ga izmeni:

  • pojava svake nove opasnosti ili štetnosti
  • promena nivoa rizika u radnom procesu
  • uvođenje novog radnog mesta
  • uvođenje nove tehnologije
  • promena uslova radne sredine

Zato praktično svaka veća promena u firmi dodiruje akt: nova mašina, selidba u drugi prostor, nova usluga, nova smena, novo radno mesto u sistematizaciji. I zato povreda na radu gotovo uvek pokreće izmenu — ako se povreda dogodila, ili je nastupila opasnost koja u aktu nije bila prepoznata, ili je rizik bio procenjen niže nego što jeste.

Šta inspekcija rada traži

Rok za usklađivanje akta o proceni rizika i evidencija sa Zakonom iz 2023. prvo je bio 7. maj 2025, pa je izmenama četiri pravilnika pomeren na 1. januar 2026. Taj rok je prošao — usklađenost se sada proverava.

Pri kontroli se po pravilu traži:

  • akt o proceni rizika u pisanoj formi, za sva radna mesta
  • akt u pisanoj formi kojim je imenovan savetnik odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu, ili ugovor sa licenciranom firmom
  • dokaz da je sprovedena obuka zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, sa programom
  • propisane evidencije — o radnim mestima sa povećanim rizikom, o obučenim zaposlenima, o povredama na radu
  • lekarski pregledi za radna mesta sa povećanim rizikom
  • dokaz da su mere iz akta zaista primenjene, a ne samo napisane

Kolike su kazne

Kaznene odredbe su u članu 100. Zakona. Za poslodavca sa svojstvom pravnog lica propisana je novčana kazna od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, i u toj listi tri tačke se odnose baš na akt o proceni rizika: ako akt nije donet u pisanoj formi za sva radna mesta i nisu utvrđeni način, mere i rokovi; ako mere iz akta nisu ugrađene u aktivnosti poslodavca; i ako akt nije izmenjen kad je za to nastupio razlog.

Za isti prekršaj kazne su:

  • poslodavac pravno lice — 1.500.000 do 2.000.000 dinara
  • poslodavac preduzetnik — 400.000 do 500.000 dinara
  • direktor ili drugo odgovorno lice kod poslodavca — 50.000 do 150.000 dinara
  • poslodavac fizičko lice — 50.000 do 150.000 dinara

Istom kaznom kažnjava se i poslodavac koji ne donese program i ne izvrši obuku zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, kao i onaj koji ne imenuje savetnika odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu. To su tri obaveze koje idu zajedno i koje se u kontroli gledaju zajedno.

Veza sa ISO 45001

Akt o proceni rizika je zakonska obaveza, a ISO 45001 je dobrovoljan standard. Ali se velikim delom oslanjaju na isti posao: i jedno i drugo polazi od utvrđivanja opasnosti, procene rizika, određivanja mera i provere da mere rade.

Praktična posledica: ako firma ionako mora da uradi akt, a razmišlja i o ISO 45001 zbog tendera ili zahteva kupca, ta dva posla se rade zajedno i jeftinije nego odvojeno. Isti snimak radnih mesta, isti registar opasnosti, iste obuke — samo se za standard dodaje sistemski deo: ciljevi, interne provere i preispitivanje od strane rukovodstva.

Detaljnije o tome šta sve ulazi u obaveze poslodavca: bezbednost i zdravlje na radu.

Šta radimo mi

Posao vodi lice sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa članom 46. Zakona. Preuzimamo ceo postupak:

  • snimak radnih mesta na svim vašim lokacijama
  • izradu akta o proceni rizika i pratećih odluka
  • program i sprovođenje obuke zaposlenih, sa evidencijama
  • uspostavljanje propisanih evidencija
  • ažuriranje akta kad nastupi razlog za izmenu
  • pripremu za kontrolu inspekcije rada

Od čega zavisi cena

Cena izrade akta o proceni rizika nije jedna brojka, jer posao nije isti u svakoj firmi. Zavisi od:

  • broja radnih mesta — ne broja zaposlenih; deset ljudi na dva radna mesta je manji posao od pet ljudi na pet različitih
  • broja lokacija — svaka se obilazi posebno
  • delatnosti — kancelarija, pogon, gradilište i kuhinja nisu isti obim
  • postojanja radnih mesta sa povećanim rizikom — tada ulaze i lekarski pregledi, koji su odvojen trošak zdravstvene ustanove
  • da li se radi samo akt ili i obuke, evidencije i redovno održavanje

Pošaljite osnovne podatke — delatnost, broj zaposlenih, broj lokacija — i dobijate ponudu sa jasnim obimom. Na pisani upit odgovaramo najkasnije za jedan radni dan; ako pozovete, javljamo se odmah.

Zahtev za ponudu