Akt o proceni rizika — zakonska obaveza svakog poslodavca

Akt o proceni rizika je dokument u pisanoj formi kojim poslodavac za svako radno mesto utvrđuje koje opasnosti i štetnosti postoje, koliki je rizik od povrede i oštećenja zdravlja, i kojim merama se taj rizik uklanja ili smanjuje. Mora da ga ima svaki poslodavac u Srbiji — bez obzira na delatnost i broj zaposlenih. Obaveza je propisana članom 16. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“ br. 35/2023).

Ko mora da ima akt o proceni rizika

Svi. Zakon ne poznaje izuzetak po veličini firme ni po delatnosti: obaveza se odnosi na sva radna mesta u radnoj sredini. Firma sa dva zaposlena u kancelariji ima istu obavezu kao pogon sa dve stotine ljudi — razlikuje se obim posla, ne postojanje obaveze.

Akt je potreban i tamo gde se to najčešće previdi:

  • za radna mesta na kojima učenici obavljaju profesionalnu praksu, praktičnu nastavu ili učenje kroz rad u dualnom obrazovanju
  • za radna mesta ljudi koji rade na terenu — put i tuđi objekat su i dalje radna sredina

Zakon posebno uređuje rad od kuće i rad na daljinu: poslodavac je dužan da utvrdi uslove i propiše preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, a akt o proceni rizika za taj rad može da donese uz učešće zaposlenog. Zaposleni je tada dužan da obavesti poslodavca da li su ispunjeni uslovi za bezbedan i zdrav rad i da blagovremeno prijavi svaku kasniju promenu.

Ko sme da izradi akt o proceni rizika

Ne bilo ko. Poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja samo lice koje ima položen stručni ispit i licencu — savetnik odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu, u zavisnosti od delatnosti. Poslodavac je dužan da takvo lice imenuje aktom u pisanoj formi.

Zakon predviđa tri načina da se ta obaveza ispuni:

  • Zaposleni sa licencom. Poslodavac zapošljava savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu. U delatnostima sa povećanim rizikom firma sa 251–500 zaposlenih mora imati najmanje dva savetnika sa punim radnim vremenom, a preko 500 zaposlenih najmanje tri.
  • Angažovanje pravnog lica ili preduzetnika sa licencom. Ako poslodavac nema svog zaposlenog koji ispunjava uslove, može — kao izuzetak predviđen zakonom — da angažuje spoljnu firmu sa licencom. Tako se ovaj posao radi u najvećem broju slučajeva.
  • Poslodavac lično. Moguće je samo u tačno nabrojanim delatnostima — trgovina na malo, smeštaj i ishrana, informisanje i komunikacije, finansije i osiguranje, poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, obavezno socijalno osiguranje, obrazovanje, umetnost, zabava i rekreacija, ostale uslužne delatnosti — i to samo do 20 zaposlenih. I tada poslodavac mora da položi stručni ispit, mada licenca nije potrebna.

Odatle i najčešća greška: preuzet obrazac sa interneta, popunjen imenima radnih mesta, potpisan i stavljen u fasciklu. Takav dokument nije akt o proceni rizika — nije ga izradilo ovlašćeno lice, ne oslanja se na stvarni snimak radnih mesta, i pri prvoj kontroli se to vidi odmah.

Kako izgleda postupak

Način i postupak propisani su posebnim pravilnikom, pa akt nije slobodna forma. U praksi ide ovako:

  1. Snimak radnih mesta. Obilazak lokacija, popis radnih mesta, opreme za rad, hemijskih materija i stvarnih poslova koje ljudi obavljaju — ne onih iz sistematizacije.
  2. Utvrđivanje opasnosti i štetnosti. Po radnom mestu: mehaničke opasnosti, rad na visini, električna struja, buka, hemijske i biološke štetnosti, fizički napor i položaj tela, psihosocijalno opterećenje.
  3. Procena rizika. Za svaku utvrđenu opasnost procenjuje se rizik od nastanka povrede i oštećenja zdravlja zaposlenog.
  4. Mere, način i rokovi. Zakon traži sve troje — nije dovoljno napisati šta treba uraditi, nego i kako i do kada.
  5. Radna mesta sa povećanim rizikom. Ako ih ima, u aktu se utvrđuju posebni zdravstveni uslovi koje zaposleni na njima moraju ispunjavati, na osnovu nepristrasne ocene zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost medicine rada.
  6. Donošenje akta i primena. Akt se donosi u pisanoj formi. Zakon izričito traži i da mere iz akta budu ugrađene u sve aktivnosti poslodavca i na svim nivoima — akt koji stoji u ormanu je prekršaj isto kao akt koji ne postoji.

Kada se akt o proceni rizika mora izmeniti

Akt nije jednokratan posao. Zakon nabraja slučajeve u kojima poslodavac mora da ga izmeni:

  • pojava svake nove opasnosti ili štetnosti
  • promena nivoa rizika u radnom procesu
  • uvođenje novog radnog mesta
  • uvođenje nove tehnologije
  • promena uslova radne sredine

Zato praktično svaka veća promena u firmi dodiruje akt: nova mašina, selidba u drugi prostor, nova usluga, nova smena, novo radno mesto u sistematizaciji. I zato povreda na radu gotovo uvek pokreće izmenu — ako se povreda dogodila, ili je nastupila opasnost koja u aktu nije bila prepoznata, ili je rizik bio procenjen niže nego što jeste.

Šta inspekcija rada traži

Rok da poslodavci usklade poslovanje sa Zakonom iz 2023. istekao je 7. maja 2025. Poseban rok za usklađivanje akta o proceni rizika i evidencija sa novim pravilnicima donetim na osnovu Zakona pomeran je više puta — poslednji put u junu 2026, na 1. januar 2027. Pomeranje se ne odnosi na osnovnu obavezu: akt o proceni rizika u pisanoj formi, za svako radno mesto, mora da postoji već sada, i inspekcija ga proverava.

Pri kontroli se po pravilu traži:

  • akt o proceni rizika u pisanoj formi, za sva radna mesta
  • akt u pisanoj formi kojim je imenovan savetnik odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu, ili ugovor sa licenciranom firmom
  • dokaz da je sprovedena obuka zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, sa programom
  • propisane evidencije — o radnim mestima sa povećanim rizikom, o obučenim zaposlenima, o povredama na radu
  • lekarski pregledi za radna mesta sa povećanim rizikom
  • dokaz da su mere iz akta zaista primenjene, a ne samo napisane

Kolike su kazne

Kaznene odredbe su u članu 100. Zakona. Za poslodavca sa svojstvom pravnog lica propisana je novčana kazna od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, i u toj listi četiri tačke se odnose baš na akt o proceni rizika: ako akt nije donet u pisanoj formi za sva radna mesta i nisu utvrđeni način, mere i rokovi; ako mere iz akta nisu ugrađene u aktivnosti poslodavca; ako akt nije izmenjen kad je za to nastupio razlog; i ako aktom nisu utvrđeni posebni zdravstveni uslovi za radna mesta sa povećanim rizikom.

Za svaki od tih prekršaja kazne su:

  • poslodavac pravno lice — 1.500.000 do 2.000.000 dinara
  • poslodavac preduzetnik — 400.000 do 500.000 dinara
  • direktor ili drugo odgovorno lice kod poslodavca — 50.000 do 150.000 dinara
  • poslodavac fizičko lice — 50.000 do 150.000 dinara

Istom kaznom kažnjava se i poslodavac koji ne donese program i ne izvrši obuku zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, kao i onaj koji ne imenuje savetnika odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu. To su tri obaveze koje idu zajedno i koje se u kontroli gledaju zajedno.

Veza sa ISO 45001

Akt o proceni rizika je zakonska obaveza, a ISO 45001 je dobrovoljan standard. Ali se velikim delom oslanjaju na isti posao: i jedno i drugo polazi od utvrđivanja opasnosti, procene rizika, određivanja mera i provere da mere rade.

Praktična posledica: ako firma ionako mora da uradi akt, a razmišlja i o ISO 45001 zbog tendera ili zahteva kupca, ta dva posla se rade zajedno i jeftinije nego odvojeno. Isti snimak radnih mesta, isti registar opasnosti, iste obuke — samo se za standard dodaje sistemski deo: ciljevi, interne provere i preispitivanje od strane rukovodstva.

Detaljnije o tome šta sve ulazi u obaveze poslodavca: bezbednost i zdravlje na radu.

Šta radimo mi

Posao vodi lice sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa članom 46. Zakona. Preuzimamo ceo postupak:

  • snimak radnih mesta na svim vašim lokacijama
  • izradu akta o proceni rizika i pratećih odluka
  • program i sprovođenje obuke zaposlenih, sa evidencijama
  • uspostavljanje propisanih evidencija
  • ažuriranje akta kad nastupi razlog za izmenu
  • pripremu za kontrolu inspekcije rada

Od čega zavisi cena

Cena izrade akta o proceni rizika nije jedna brojka, jer posao nije isti u svakoj firmi. Zavisi od:

  • broja radnih mesta — ne broja zaposlenih; deset ljudi na dva radna mesta je manji posao od pet ljudi na pet različitih
  • broja lokacija — svaka se obilazi posebno
  • delatnosti — kancelarija, pogon, gradilište i kuhinja nisu isti obim
  • postojanja radnih mesta sa povećanim rizikom — tada ulaze i lekarski pregledi, koji su odvojen trošak zdravstvene ustanove
  • da li se radi samo akt ili i obuke, evidencije i redovno održavanje

Pošaljite osnovne podatke — delatnost, broj zaposlenih, broj lokacija — i dobijate ponudu sa jasnim obimom. Na pisani upit odgovaramo najkasnije za jedan radni dan; ako pozovete, javljamo se odmah.

Zahtev za ponudu